Ar­hi­man­drit Me­to­di­je (Mar­ko­vić), igu­man Ma­na­sti­ra Hi­lan­dar, odr­žao je si­noć u krip­ti pod­go­rič­kog Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja pre­da­va­nje na te­mu „Sve­ta Go­ra – Ži­vot u Hri­stu”. Ovo je pr­vi put da je­dan hi­lan­dar­ski igu­man dr­ži pre­da­va­nje u Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj u no­vi­je vri­je­me. Pre­da­va­nje je odr­ža­no u sklo­pu bo­žić­nog ci­klu­sa pre­da­va­nja u pod­go­rič­kom Sa­bor­nom hra­mu. Do­kaz in­te­re­so­va­nju bi­lo je iz­u­zet­no ve­lik broj onih ko­ji su do­šli da ču­ju vi­še o Ma­na­sti­ru Hi­lan­dar, ko­ji se na­la­zi na Sve­toj Go­ri Ato­su, auto­nom­noj mo­na­škoj za­jed­ni­ci u sje­ver­noj Grč­koj. Ali, i onih ko­ji su do­šli da se okri­je­pe du­hov­nim po­u­ka­ma oca Me­to­di­ja, igu­ma­na Sve­te srp­ske car­ske la­vre ko­ju su osno­va­li Sv. Si­me­on Mi­ro­to­či­vi i Sv. Sa­va. Igu­man jed­ne od naj­sta­ri­jih du­hov­nih i kul­tur­nih, pa i edu­ka­tiv­nih in­sti­tu­ci­ja u Sr­ba, ko­ja tra­je u kon­ti­nu­i­te­tu od 12. vi­je­ka, go­vo­rio je o ra­znim te­ma­ma, i od­go­va­rao na­kon pre­da­va­nja na broj­na te­o­lo­ška, ali i kon­kret­na pi­ta­nja ve­za­na za ži­vot Cr­kve i vjer­ni­ka.
Ta­ko su pri­stu­ni mo­gli da ču­ju za­što, na osno­vu ko­jih pra­vi­la i do­ga­đa­ja je že­na­ma za­bra­nje­no da stu­pe na tlo Sve­te Go­re, pa ta­ko i u Hi­lan­dar. Na­rav­no, bi­lo je i ne­kih si­tu­a­ci­ja na gra­ni­ci, ali pra­vi­lo ni­je kr­še­no, jer je to igu­ma­ni­ja Hi­lan­da­ra i ci­je­le Sve­te Go­re, Bo­go­ro­di­ca tra­ži­la. Ili, za­što ne tre­ba vje­ro­va­ti u pri­ču o ču­do­tvor­nom hi­lan­dar­skom hlje­bu, ali i da je isti­nit bla­go­slov sve­to­si­me­o­nov­ske lo­ze star 800 go­di­na. Ta­ko­đe, ka­ko se još na vi­zan­tij­ski na­čin ra­ču­na vri­je­me, ili za­što se i u zva­nič­noj pre­pi­sci ko­ri­sti sta­ri ka­len­dar. Otac Me­to­di­je, go­vo­rio je i o is­po­vi­je­di, o po­stu, pri­če­šću …
Na­rav­no, kao du­hov­nik, kao mo­nah, ali na pr­vom mje­stu vjer­nik, igu­man Me­to­di­je, ob­ja­snio je cilj sva­kog, pa i bo­žić­nog po­sta, ko­ji je pri­pre­ma za Bo­žić, na osno­vu mi­šlje­nja oca Ge­or­gi­ja Kap­sa­ni­sa i nje­go­ve knji­ge “Obo­že­nje kao cilj hri­šćan­skog ži­vo­ta”. Ka­ko is­ti­če ar­hi­man­drit Me­to­di­je, „čo­vjek je stvo­re­nje ko­je se od dru­gih iz­ra­zi­to raz­li­ku­je po to­me što je je­di­no on po­zvan da po­sta­ne Bog po bla­go­da­ti.” Jer, pod­sje­ća igu­man, već u Sta­rom za­vje­tu se na­zna­ču­je da je cilj hri­šćan­skog ži­vo­ta stal­no ob­na­vlja­nje či­nje­ni­ce da je čo­vjek na­stao po sli­ci i pri­li­ci Bo­ga.
– Otac Ge­or­gi­je ka­že cilj hri­šćan­skog ži­vo­ta je da lik Bož­ji, iko­nu Bož­ju ko­ju sva­ko ima na se­bi, stal­no ob­na­vlja­mo. A obo­že­njem, od­no­sno sje­di­nje­njem sa Go­spo­dom Hri­stom je­ste smi­sao pra­zno­va­nja Ro­žde­stva Hri­sto­vog. Jer, ako bi sa­mo mo­ral­no usa­vr­ša­va­nje čo­vje­ka bi­lo cilj na­šeg ži­vo­ta, za­što je bi­lo po­treb­no da se Go­spod Isus Hri­stos, jed­no li­ce Sve­te Tro­ji­ce, ob­u­če u ljud­sko ti­je­lo, da se ova­plo­ti, sje­di­ni sa lju­di­ma. Za­to, cilj hri­šća­na je­ste da is­pu­ni­mo onu mo­guć­nost ko­ju nam je On svo­jim ova­plo­će­njem omo­gu­ćio da se sje­di­ni­mo s Njim –is­ti­če otac Me­to­di­je. Ali, tu je po­treb­na i na­ša slo­bod­na vo­lja i trud, jer je­di­no ta­da će­mo bi­ti oba­su­ti da­rom Bož­jim, jer lju­bav ni­kad ne do­la­zi na si­lu. Jed­no­stav­ni­ji put ka spa­se­nju do­la­zi usa­gla­ša­va­njem sa Bož­jom vo­ljom.
Igu­man Me­to­di­je do­no­si u Cr­nu Go­ru, u ko­joj ne bo­ra­vi pr­vi put, i bla­go­slov iko­ne Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce Tro­je­ru­či­ce Ma­na­sti­ra Hi­lan­dar, kao i 800-go­di­šnje lo­ze Sve­tog Si­me­o­na. Ar­hi­man­drit Me­to­di­je slu­ži­će da­nas u pod­go­rič­kom hra­mu li­tur­gi­ju sa sve­šte­ni­ci­ma Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, i na­kon za­vr­šet­ka slu­žbe vjer­ni­ci mo­gu tra­ži­ti bla­go­slov od nje­ga.
Uvod u ve­če dao je sve­šte­nik Mir­če­ta Šlji­van­ča­nin.Ž.J.